Dear EU visitors, this website uses cookies. If you're not okay with that please leave this website. What are cookies?

Welcome

Спасен Сиљаноски − Spasen Siljanoski




Судбина тешка − Sudbina teshka


Судбина тешка во тебе се крие,
со солзи се миеш векови цели.
Ние копнееме цела ти да бидеш,
а сега пак некој сака да те дели.

Пуста да ти биде, клето, судбината, /
ти што сакаш да ни ја земеш татковината, /
и на мојте деца, клето, иднината! /2

Колку е тешко име да ти сменат,
подобро од гради душа да ти земат.
Во гроб ќе се вртат јунаци и херој
ако те продадат ненаситни ѕверој.

Пуста да ти биде, клето, судбината, /
ти што сакаш да ни ја земеш татковината, /
и на мојте деца, клето, иднината! /2
Sudbina teshka vo tebe se krie,
so solzi se miesh vekovi celi.
Nie kopneeme cela ti da bidesh,
a sega pak nekoj saka da te deli.

Pusta da ti bide, kleto, sudbinata, /
ti shto sakash da ni ja zemesh tatkovinata, /
i na mojte deca, kleto, idninata! /2

Kolku e teshko ime da ti smenat,
podobro od gradi dusha da ti zemat.
Vo grob ke se vrtat junaci i heroj
ako te prodadat nenasitni dzveroj.

Pusta da ti bide, kleto, sudbinata, /
ti shto sakash da ni ja zemesh tatkovinata, /
i na mojte deca, kleto, idninata! /2




Ќе ти дојдам вечер − Ke ti dojdam vecer
(Ќе ти дојдам во зла доба − Ke ti dojdam vo zla doba)

Музика: Спасен Сиљаноски
Текст: Јагода Сиљаноска
Аранжман: Златко Миладиноски
Лешочки Фолк Фест 2017
Music: Spasen Siljanoski
Lyrics: Jagoda Siljanoska
Arr.: Zlatko Miladinoski
Leshok Folk Fest 2017


Ќе ти дојдам вечер јас во зла доба,
ќе ти легнам тивко јас на перница.
Ќе ти дојдам вечер, пенџер отвори,
љубов што ти носам ќе нè изгори.

Кај ли беше, кој те видел,
љубов ти си криела.
Ладна постела ти била, /
сама ти си спиела. /2

Ќе ти дојдам вечер јас во зла доба,
ќе ти легнам тивко јас на перница.
Ќе ти дојдам вечер, пенџер отвори,
љубов што ти носам ќе нè изгори.

Зошто од мене се криеш?! −
Љубов ти побарај ми!
Немој мене да ме лажеш, /
што те мачи кажи ми!? /2

Ќе ти дојдам вечер јас во зла доба,
ќе ти легнам тивко јас на перница.
Ќе ти дојдам вечер, пенџер отвори,
љубов што ти носам ќе нè изгори.

Зумбул цвеќе ќе ми бидеш,
ќе ми красиш дворови.
Јас на други не те давам, /
ќе те љубам до зори. /2

Ќе ти дојдам вечер јас во зла доба,
ќе ти легнам тивко јас на перница.
Ќе ти дојдам вечер, пенџер отвори,
љубов што ти носам ќе нè изгори.
Ḱe ti dojdam večer jas vo zla doba,
ḱe ti legnam tivko jas na pernica.
Ḱe ti dojdam večer, pendžer otvori,
ljubov što ti nosam ḱe nè izgori.

Kaj li beše, koj te videl,
ljubov ti si kriela.
Ladna postela ti bila, /
sama ti si spiela. /2

Ḱe ti dojdam večer jas vo zla doba,
ḱe ti legnam tivko jas na pernica.
Ḱe ti dojdam večer, pendžer otvori,
ljubov što ti nosam ḱe nè izgori.

Zošto od mene se krieš?! −
Ljubov ti pobaraj mi!
Nemoj mene da me lažeš, /
što te mači kaži mi!? /2

Ḱe ti dojdam večer jas vo zla doba,
ḱe ti legnam tivko jas na pernica.
Ḱe ti dojdam večer, pendžer otvori,
ljubov što ti nosam ḱe nè izgori.

Zumbul cveḱe ḱe mi bideš,
ḱe mi krasiš dvorovi.
Jas na drugi ne te davam, /
ḱe te ljubam do zori. /2

Ḱe ti dojdam večer jas vo zla doba,
ḱe ti legnam tivko jas na pernica.
Ḱe ti dojdam večer, pendžer otvori,
ljubov što ti nosam ḱe nè izgori.




Мајка − Majka

ft. Група Чардак (Grupa Čardak)
Музика: Спасен Сиљаноски
Текст: Јагода Сиљаноска
Music: Spasen Siljanoski
Lyrics: Jagoda Siljanoska


И мојто срце сака да се радува
како сите други деца, неќе да тагува.
Кога бев дете мојта мајка пееше
и наместо бајки таа солзи и маки редеше.

И плаче и пее − може ли заедно?!
Еј, тогаш на мама ѝ било најтешко.

Еј, зошто, зошто Боже, вака ме казнуваш,
како ми е мене, Боже, ти не ме прашуваш.
Кога бев дете мојта мајка пееше
и наместо бајки таа солзи и маки редеше.

И плаче и пее − може ли заедно?!
Еј, тогаш на мама ѝ било најтешко.

И плаче и пее − може ли заедно?!
Еј, тогаш на мојта мајка ѝ било најтешко.
I mojto srce saka da se raduva
kako site drugi deca, neḱe da taguva.
Koga bev dete mojta majka peeše
i namesto bajki taa solzi i maki redeše.

I plače i pee, može li zaedno?!
Ej, togaš na mama i bilo najteško.

Ej, zošto, zošto Bože, vaka me kaznuvaš,
kako mi e mene, Bože, ti ne me prašuvaš.
Koga bev dete mojta majka peeše
i namesto bajki taa solzi i maki redeše.

I plače i pee, može li zaedno?!
Ej, togaš na mama i bilo najteško.

I plače i pee, može li zaedno?!
Ej, togaš na mojta majka i bilo najteško.




Давам една лира − Davam edna lira


Доста беше, мајчице, пуста печалба,
ниет имам летово да се оженам.
Ќе ги викнам моите стари другари
и две рала свирачи да се сватови.

Давам една лира − само да ти свират
баш под пенџери!
Давам уште една − твојта усна медна
да ме поздрави!

Убав беше, мајчице, живот ергенски,
каде сон ме навали − таму заспи си.
Лудо време помина како година,
сакам да се задомам, деца да изгледам.

Давам една лира − само да ти свират
баш под пенџери!
Давам уште една − твојта усна медна
да ме поздрави!
Dosta beshe, majchice, pusta pechalba,
niet imam letovo da se ozhenam.
Ke gi viknam moite stari drugari
i dve rala svirachi da se svatovi.

Davam edna lira − samo da ti svirat
bash pod pendjeri!
Davam ushte edna − tvojta usna medna
da me pozdravi!

Ubav beshe, majchice, zhivot ergenski,
kade son me navali − tamu zaspi si.
Ludo vreme pomina kako godina,
sakam da se zadomam, deca da izgledam.

Davam edna lira − samo da ti svirat
bash pod pendjeri!
Davam ushte edna − tvojta usna medna
da me pozdravi!




Гордост таткова − Gordost tatkova


Кажи, кажи, мили сине, дали
ќе го чуваш твојот татко штом ќе остари?
− Ќе те чувам, мили тате, да, /
како Делчев − Македонија! /2

Ти ме створи, порасна, ти ме ожени,
ќе те чувам, мили тате, дај Боже остари!

Живот тече, многу бргу минува,
желба имам твои внуци да помилуваш,
потомство е радост голема,
секој сака да ја дочека,
силен јунак − гордост дедова,
да ја чува Македонија!

Ти ме створи, порасна, ти ме ожени,
ќе те чувам, мили тате, дај Боже остари!
Kazhi, kazhi, mili sine, dali
kje go chuvash tvojot tatko shtom ke ostari?
− Kje te chuvam, mili tate, da, /
kako Delchev − Makedonija! /2

Ti me stvori, porasna, ti me ozheni,
kje te chuvam, mili tate, daj Bozhe ostari!

Zhivot teche, mnogu brgu minuva,
zhelba imam tvoi vnuci da pomiluvash,
potomstvo e radost golema,
sekoj saka da ja docheka,
silen junak − gordost dedova,
da ja chuva Makedonija!

Ti me stvori, porasna, ti me ozheni,
kje te chuvam, mili tate, daj Bozhe ostari!




Наѕифе (Назифе) − Nadzife (Nazife)

Народна песна од Кичевско.
Traditional folk song from Kičevo.


Наѕиф, твојта мајка, џанам,
на порти те чека,
Наѕиф, твојта мајка, ајде,
на порти те чека,

Наѕифе, кај си сине, дома да дојдеш!

Наѕиф, твојте деца, џанам,
по сокаци шетаат,
Наѕиф, твојте деца, ајде,
по сокаци шетаат,
по сокаци шетаат, џанам,
татка си го бараат.

Наѕифе, кај си тате, дома да дојдеш!

Наѕиф, твојта жена, џанам,
на чардак ми седи,
Наѕиф, твојта жена, ајде,
на чардак ми седи.

Наѕифе, кај си мажу, дома да дојдеш!
Nadzif, tvojta majka, džanam,
na porti te čeka,
Nadzif, tvojta majka, ajde,
na porti te čeka,

Nadzife, kaj si sine, doma da dojdeš!

Nadzif, tvojte deca, džanam,
po sokaci šetaat,
Nadzif, tvojte deca, ajde,
po sokaci šetaat,
po sokaci šetaat, džanam,
tatka si go baraat.

Nadzife, kaj si tate, doma da dojdeš!

Nadzif, tvojta žena, džanam,
na čardak mi sedi,
Nadzif, tvojta žena, ajde,
na čardak mi sedi.

Nadzife, kaj si mažu, doma da dojdeš!




Кога сонцето изгрева − Koga sonceto izgreva


Кога сонцето изгрева
од македонските шуми,
млад јунак со коњ излегва
од железните врати,
млад јунак со коњ излегва
од железните врати.

Турил седло од месинг
и уздата од злато,
и со татковиот благослов,
тој на коња се качил,
и со мајчина милослов,
тргна смело тој напред.

Збогум мајко, збогум, татко,
збогум браќа и сестри,
јас ќе одам надалеку
кај се гине секој час,
кај куршуми, бомби грмат,
кај се гине секој час!
Koga sonceto izgreva
od makedonskite šumi,
mlad junak so konj izlegva
od železnite vrati,
mlad junak so konj izlegva
od železnite vrati.

Turil sedlo od mesing
i uzdata od zlato,
i so tatkoviot blagoslov,
toj na konja se kačil,
i so majčina miloslov,
trgna smelo toj napred.

Zbogum majko, zbogum, tatko,
zbogum braḱa i sestri,
jas ḱe odam nadaleku
kaj se gine sekoj čas,
kaj kuršumi, bombi grmat,
kaj se gine sekoj čas!




Незаборав − Nezaborav


Еј, вечерва сакам да се опијам,
што ме мачи да заборавам,
еј, јадови душа ми е преполна,
место нема, не ги собира.

Еј, заспивам, сакам да заборавам,
на сон ми иде, не ме остава,
во ноќите што ми беа утеха,
стари рани пак ми отвара.

Еј, другари, вино не ме опива,
ова срце не го успива,
еј, не сакам зора да ме разбуди,
сакам таа да ме отрезни.

Не, не знаев дека толку тешко е,
дека љубов ќе ме убие,
и никогаш жар што гори во мене,
веќе нема да се изгасне.

Еј, вечерва сакам да се опијам,
што ме мачи да заборавам,
еј, јадови душа ми е преполна,
место нема, не ги собира.

И овој ден да ми беше последен,
тебе јас ќе ти го подарев,
а песните што ги пеев за тебе,
ќе ги бришам јас со солзиве.
Ej, večerva sakam da se opijam,
što me mači da zaboravam,
ej, jadovi duša mi e prepolna,
mesto nema, ne gi sobira.

Ej, zaspivam, sakam da zaboravam,
na son mi ide, ne me ostava,
vo noḱite što mi bea uteha,
stari rani pak mi otvara.

Ej, drugari, vino ne me opiva,
ova srce ne go uspiva,
ej, ne sakam zora da me razbudi,
sakam taa da me otrezni.

Ne, ne znaev deka tolku teško e,
deka ljubov ḱe me ubie,
i nikogaš žar što gori vo mene,
veḱe nema da se izgasne.

Ej, večerva sakam da se opijam,
što me mači da zaboravam,
ej, jadovi duša mi e prepolna,
mesto nema, ne gi sobira.

I ovoj den da mi beše posleden,
tebe jas ḱe ti go podarev,
a pesnite što gi peev za tebe,
ḱe gi brišam jas so solzive.




На свадба ме канат − Na svadba me kanat


Сношти ми дојдоа, мамо, моите другари,
моите другари, мамо, кај мене на гости,
моите другари, мамо, кај мене на гости.

Како ми седнаа, мамо, глави наведнаа.
„Дај ракија“ − побараа и не прозбореа,
„Дај ракија“ − побараа и не прозбореа.

− Кажете ми, мили браќа, што мака ве мачи,
што ме од сон разбудивте, што абер носите,
што ме од сон разбудивте, што ми абер носите?

− В недела се мажи, брате, твојто прво либе,
и тебе те кани, море, на свадба да појдеш,
та да ми те дари, брате, мерак да ѝ мине.

− Рака да ѝ држиш, брате, од коња да слезе,
низ тесни сокаци, море, ти да ја поведеш,
и кај твојот верен другар ти да ја однесеш.

− Дали сон сонувам, браќа, или е на јаве?
Остајте ме, мили браќа, јас да си прилегнам,
барем на сон уште еднаш јас да ја прегрнам.
Snošti mi dojdoa, mamo, moite drugari,
moite drugari, mamo, kaj mene na gosti,
moite drugari, mamo, kaj mene na gosti.

Kako mi sednaa, mamo, glavi navednaa.
„Daj rakija“ − pobaraa i ne prozborea,
„Daj rakija“ − pobaraa i ne prozborea.

− Kažete mi, mili braḱa, što maka ve mači,
što me od son razbudivte, što aber nosite,
što me od son razbudivte, što mi aber nosite?

− V nedela se maži, brate, tvojto prvo libe,
i tebe te kani, more, na svadba da pojdeš,
ta da mi te dari, brate, merak da i mine.

− Raka da i držiš, brate, od konja da sleze,
niz tesni sokaci, more, ti da ja povedeš,
i kaj tvojot veren drugar ti da ja odneseš.

− Dali son sonuvam, braḱa, ili e na jave?
Ostajte me, mili braḱa, jas da si prilegnam,
barem na son ušte ednaš jas da ja pregrnam.




Мајка сина прашува − Majka sina prašuva


Мајка сина прашува − Каде, сине, по ноќе,
цел ноќ мајка не спие, тебе чека да дојдеш,
цел ноќ мајка не спие, тебе чека да дојдеш.

Мајка сина прашува − Каде, сине, по ноќе,
нешто криеш, тагуваш, срце не си отвораш,
нешто криеш, тагуваш, срце не си отвораш.

− Ах, мори мајко, не знаеш, срце ми е скршено,
моме што си заљубив, за друг ми е ветено,
моме што си заљубив, за друг ми е ветено.

− Ах, мори мајко, не знаеш, срце ми е скршено,
мајка ѝ не ја дава − сиромав сум за неа,
мајка ѝ не ја дава − сиромав сум за неа.

− Немој, сине, не знаат, ти си ми најбогато,
срце ти е планина, душа − порта црковна,
секој внатре штом влезе, таму љубов ќе најде.

− Немој, сине, не знаат, ти си ми најбогато,
срце ти е планина, душа − порта црковна,
секој внатре штом влезе, таму љубов ќе најде,
море, синко бре!
Majka sina prašuva − Kade, sine, po noḱe,
cel noḱ majka ne spie, tebe čeka da dojdeš,
cel noḱ majka ne spie, tebe čeka da dojdeš.

Majka sina prašuva − Kade, sine, po noḱe,
nešto krieš, taguvaš, srce ne si otvoraš,
nešto krieš, taguvaš, srce ne si otvoraš.

− Ah, mori majko, ne znaeš, srce mi e skršeno,
mome što si zaljubiv, za drug mi e veteno,
mome što si zaljubiv, za drug mi e veteno.

− Ah, mori majko, ne znaeš, srce mi e skršeno,
majka i ne ja dava − siromav sum za nea,
majka i ne ja dava − siromav sum za nea.

− Nemoj, sine, ne znaat, ti si mi najbogato,
srce ti e planina, duša − porta crkovna,
sekoj vnatre štom vleze, tamu ljubov ḱe najde.

− Nemoj, sine, ne znaat, ti si mi najbogato,
srce ti e planina, duša − porta crkovna,
sekoj vnatre štom vleze, tamu ljubov ḱe najde,
more, sinko bre!




Што ми е пишано − Shto mi e pishano


Поминав, заминав
Струшко и Охридско,
немам збор, мамо, што видов,
од лично полично.

Едни очи, топли, мамо,
една снага,
меки на душа, насмеани,
сите распеани,
мирис на ноќи врнежливи,
малку срамежливи.

Прошетав, рашетав
и по Битолско,
око ми, мамо, остана
баш зачудено.

Едни моми лични, мамо,
скапа руба,
како во песни опеани,
сите дотерани,
рака под рака в чаршија,
кафе да се напијат.

Сегде бев, кај не бев
в Македонија,
момите, мамо, момите
ме разболеа.

Барам мома да си земам,
памет немам,
дали на уста насмеана
или дотерана,
на која да давам нишанот,
што ми е пишано.
Pominav, zaminav
Strushko i Ohridsko,
nemam zbor, mamo, shto vidov,
od lichno polichno.

Edni ochi, topli, mamo,
edna snaga,
meki na dusha, nasmeani,
site raspeani,
miris na nokji vrnezhlivi,
malku sramezhlivi.

Proshetav, rashetav
i po Bitolsko,
oko mi, mamo, ostana
bash zachudeno.

Edni momi lichni, mamo,
skapa ruba,
kako vo pesni opeani,
site doterani,
raka pod raka v charshija,
kafe da se napijat.

Segde bev, kaj ne bev
v Makedonija,
momite, mamo, momite
me razbolea.

Baram moma da si zemam,
pamet nemam,
dali na usta nasmeana
ili doterana,
na koja da davam nishanot,
shto mi e pishano.




Мерак песна − Merak pesna

ft. Сузана Спасовска (Suzana Spasovska)

Фати се, моме, на орото,
на орото до момите,
да те видат селаните,
нека пукнат душманите,
нека пукнат душманите
− и моите и твоите!

Како, бре лудо, јас да појдам
и на оро да се фатам.
Сите моми посвршени −
јас најлично неветено,
сите моми посвршени −
јас најлично неветено,

Фати се, моме, ти до мене,
мерак имам јас по тебе.
Ти си, моме, неветено,
јас сум момче несвршено,
ти си, моме, неветено,
јас сум момче несвршено.

Ах, бре момче, ти јуначе,
мама вели мала сум си,
тате вели лична мома
треба да си седи дома,
по ергени да не гледа,
чеиз дома да си спрема.

Ако си ми, моме, мало,
јас од татко ќе те барам,
свила, пари, јас ќе дадам,
ако треба ќе те грабам.
Верна љубов срце сака,
медно усте, топла рака.

Ниту свила, ниту пари,
за нас Господ дар ќе дари,
ќе го молам да нѐ слушне,
рожба наша да нѐ гушне,
ќе го молам да нѐ слушне,
рожба наша да нѐ гушне.
Fati se, mome, na oroto,
na oroto do momite,
da te vidat selanite,
neka puknat dušmanite,
neka puknat dušmanite
− i moite i tvoite!

Kako, bre ludo, jas da pojdam
i na oro da se fatam.
Site momi posvršeni −
jas najlično neveteno,
site momi posvršeni −
jas najlično neveteno,

Fati se, mome, ti do mene,
merak imam jas po tebe.
Ti si, mome, neveteno,
jas sum momče nesvršeno,
ti si, mome, neveteno,
jas sum momče nesvršeno.

Ah, bre momče, ti junače,
mama veli mala sum si,
tate veli lična moma
treba da si sedi doma,
po ergeni da ne gleda,
čeiz doma da si sprema.

Ako si mi, mome, malo,
jas od tatko ḱe te baram,
svila, pari, jas ḱe dadam,
ako treba ḱe te grabam.
Verna ljubov srce saka,
medno uste, topla raka.

Nitu svila, nitu pari,
za nas Gospod dar ḱe dari,
ḱe go molam da nè slušne,
rožba naša da nè gušne,
ḱe go molam da nè slušne,
rožba naša da nè gušne.




До кога Боже − Do koga Bože

ft. Група Чардак (Grupa Čardak)

До кога, Боже, јас ќе патам,
зошто дома не ме враќаш,
сите грешки ти ги вратив,
сам се борев, сам ги платив.

Сите велат (сите велат):
− Блазе тебе (блазе тебе),
ти што скиташ, пееш и се радуваш!
А никој нема (никој нема)
да ме види (да ме види)
како ми е кога и јас тагувам.

Дај ми, Боже, дај ми крила,
да се вратам дај ми сила!
Ова небо не е чисто,
како дома не е исто.

Сите велат (сите велат):
− Блазе тебе (блазе тебе),
ти што скиташ, пееш и се радуваш!
А никој нема (никој нема)
да ме види (да ме види)
како ми е кога и јас тагувам.
Do koga, Bozhe, jas kje patam,
zoshto doma ne me vrakjash,
site greshki ti gi vrativ,
sam se borev, sam gi plativ.

Site velat (site velat):
− Blaze tebe (blaze tebe),
ti shto skitash, peesh i se raduvash!
A nikoj nema (nikoj nema)
da me vidi (da me vidi)
kako mi e koga i jas taguvam.

Daj mi, Bozhe, daj mi krila,
da se vratam daj mi sila!
Ova nebo ne e chisto,
kako doma ne e isto.

Site velat (site velat):
− Blaze tebe (blaze tebe),
ti shto skitash, peesh i se raduvash!
A nikoj nema (nikoj nema)
da me vidi (da me vidi)
kako mi e koga i jas taguvam.




Ајде сон си сонив − Ajde son si soniv


Ајде, сон си сонив, мамо,
ајде, сон си видов,
на сон ми дојдоа, мамо,
до две си другарки,
до две си другарки, мамо,
до две ми душманки.

Првата ми вели, мамо:
− Ај земи ме, лудо,
кај тебе да идам, лудо,
слугинка да бидам,
ај на карши јас да седам,
кришум да те гледам.

Другата ми вели, мамо:
− Ај, земи ме, лудо,
кај тебе да идам, лудо,
в зори да те будам,
а по јасна месечина
сенка да милувам.

А крај мене седи, мамо,
мојто верно либе
и од сон ме буди, леле,
од мене се чуди,
душа стега, очи цеди,
тешки зборој реди.

− Зар е верно ова, либе,
од тебе што гледам,
ти за други моми збориш,
јас крај тебе седам,
ем во празна душа, либе,
јадови си редам.

− Немој, не тагувај, лудо,
не се јадосувај,
зарем може од сон, либе,
вистина да биде,
мојво срце, мојва душа
сѐ кај тебе иде,
друго либе јас си немам,
тебе ќе те земам.
Ajde, son si soniv, mamo,
ajde, son si vidov,
na son mi dojdoa, mamo,
do dve si drugarki,
do dve si drugarki, mamo,
do dve mi dushmanki.

Prvata mi veli, mamo:
− Aj zemi me, ludo,
kaj tebe da idam, ludo,
sluginka da bidam,
aj na karshi jas da sedam,
krishum da te gledam.

Drugata mi veli, mamo:
− Aj, zemi me, ludo,
kaj tebe da idam, ludo,
v zori da te budam,
a po jasna mesechina
senka da miluvam.

A kraj mene sedi, mamo,
mojto verno libe
i od son me budi, lele,
od mene se chudi,
dusha stega, ochi cedi,
teshki zboroj redi.

− Zar e verno ova, libe,
od tebe shto gledam,
ti za drugi momi zborish,
jas kraj tebe sedam,
em vo prazna dusha, libe,
jadovi si redam.

− Nemoj, ne taguvaj, ludo,
ne se jadosuvaj,
zarem mozhe od son, libe,
vistina da bide,
mojvo srce, mojva dusha
sè kaj tebe ide,
drugo libe jas si nemam,
tebe kje te zemam.




Бела Дано − Bela Dano


Кажи мори Дано, ти бела Дано,
кој ти ги даде црните очи,
кој ти ги даде црните очи,
за нив да пијам по цели ноќи.

Некому си радост, некому си тага,
а на мене само горка лага.
Некому си среќа, некому си радост,
а на мене, бела Дано, само горка младост.

Што ми стори, Дано, зарем душа немаш,
ќе се каеш, немој, зошто не ме земаш.
Виното ме гори, ракија ме печи,
пусти мерак, Дано, веќе не се лечи.

Некому си радост, некому си тага,
а на мене само горка лага.
Некому си среќа, некому си радост,
а на мене, бела Дано, само горка младост.

Ако уште љубиш, ако срце гори,
кажи нешто, Дано, срце си отвори.
Каде ли си сега, далеку од мене,
што ми стори, Дано, ѓавол да те земе.

Некому си радост, некому си тага,
а на мене само горка лага.
Некому си среќа, некому си радост,
а на мене, бела Дано, само горка младост.
Kazhi mori Dano, ti bela Dano,
koj ti gi dade crnite ochi,
koj ti gi dade crnite ochi,
za niv da pijam po celi nokji.

Nekomu si radost, nekomu si taga,
a na mene samo gorka laga.
Nekomu si srekja, nekomu si radost,
a na mene, bela Dano, samo gorka mladost.

Shto mi stori, Dano, zarem dusha nemash,
ke se kaesh, nemoj, zoshto ne me zemash.
Vinoto me gori, rakija me pechi,
pusti merak, Dano, veke ne se lechi.

Nekomu si radost, nekomu si taga,
a na mene samo gorka laga.
Nekomu si srekja, nekomu si radost,
a na mene, bela Dano, samo gorka mladost.

Ako ushte ljubish, ako srce gori,
kazhi neshto, Dano, srce si otvori.
Kade li si sega, daleku od mene,
shto mi stori, Dano, gjavol da te zeme.

Nekomu si radost, nekomu si taga,
a na mene samo gorka laga.
Nekomu si srekja, nekomu si radost,
a na mene, bela Dano, samo gorka mladost.




Многу моми љубам − Mnogu momi ljubam


Кажи што да сторам, мамо,
многу моми љубам,
а од сите јас ни една
не сакам да губам, не.

− Ај послушај, сине,
срце што ќе каже,
заљубено срце, сине,
не знае да лаже.

Лична мома штом ќе видам,
сакам да е моја,
а и таа око фрла,
вели − јас сум твоја, еј.

− Што ќе ти е, сине,
таква љубов лажна,
кога твојта верна љубов
ја оставаш тажна.

Најсреќен сум денес, мајко,
срцево ми вели −
веќе нема ова срце
друга да го дели, еј.

− Таква љубов, сине,
само еднаш иде,
ако си ја чуваш, сине,
вечна ќе ти биде.
Kazhi shto da storam, mamo,
mnogu momi ljubam,
a od site jas ni edna
ne sakam da gubam, ne.

− Aj poslushaj, sine,
srce shto kje kazhe,
zaljubeno srce, sine,
ne znae da lazhe.

Lichna moma shtom kje vidam,
sakam da e moja,
a i taa oko frla,
veli − jas sum tvoja, ej.

− Shto kje ti e, sine,
takva ljubov lazhna,
koga tvojta verna ljubov
ja ostavash tazhna.

Najsrekjen sum denes, majko,
srcevo mi veli −
vekje nema ova srce
druga da go deli, ej.

− Takva ljubov, sine,
samo ednash ide,
ako si ja chuvash, sine,
vechna kje ti bide.




Славчо и Иванчо − Slavcho i Ivancho

ft. Дамјан Стојаноски (Damjan Stojanoski)

Ееј, два први брачеди Славчо и Иванчо
војници ќе одат, војници ќе одат, џанам,
на турска граница, на турска граница.

Ееј, прва пушка пукна Иванчо го удри
во левото рамо, во левото рамо, џанам,
близу до срцето. Иванчо ми падна.

Ееј, над глава му стои младо офицерче
со пискулот Турче, на Иванчо збори, џанам:
- Каде си удрено, каде ми те боли?

Ееј, младо офицерче, јас си сум удрено
во левото рамо, во левото рамо, џанам,
близу до срцето. За мене лек нема.

Ееј, кога дојде време Славчо да си иди,
на порти го чека Иванчова мајка, џанам,
в црно облечена, за Иванчо праша.

Ееј, на порти го чека Иванчова жена,
Иванчови деца, за Иванчо прашаа, џанам,
дали ќе си дојди, да не е загинат.

Ееј, чиче мили чиче, каде ни е тате,
дали ќе си дојди, дали ќе си дојди, чиче,
да не е загинат, да не е отепан?

Ееј, внуци мили внуци, вашиот татко,
има два месеци откако загина, џанам,
зато се забајвме, споменик му прајвме.
Eej, dva prvi brachedi Slavcho i Ivancho
vojnici ke odat, vojnici ke odat, djanam,
na turska granica, na turska granica.

Eej, prva pushka pukna Ivancho go udri
vo levoto ramo, vo levoto ramo, djanam,
blizu do srceto. Ivancho mi padna.

Eej, nad glava mu stoi mlado oficerche
so piskulot Turche, na Ivancho zbori, djanam:
- Kade si udreno, kade mi te boli?

Eej, mlado oficerche, jas si sum udreno
vo levoto ramo, vo levoto ramo, djanam,
blizu do srceto. Za mene lek nema.

Eej, koga dojde vreme Slavcho da si idi,
na porti go cheka Ivanchova majka, djanam,
v crno oblechena, za Ivancho prasha.

Eej, na porti go cheka Ivanchova zhena,
Ivanchovi deca, za Ivancho prashaa, djanam,
dali ke si dojdi, da ne e zaginat.

Eej, chiche mili chiche, kade ni e tate,
dali ke si dojdi, dali ke si dojdi, chiche,
da ne e zaginat, da ne e otepan?

Eej, vnuci mili vnuci, vashiot tatko,
ima dva meseci otkako zagina, djanam,
zato se zabajvme, spomenik mu prajvme.




Дебарцо ти си борбена − Debarco ti si borbena

Антифашистичка песна.
Anti-fascist song.


Дебарца солзи пролеа
за својте славни синови.
Сатеска жално забучи,
цела во крв се обои.

Дебарцо, ти си борбена, /
од Ботун па до Пресека! /2

Кога херои гинеа
на својте деца мислеа −
Растете, деца, живејте,
во вашта мила слобода!

Дебарцо, ти си борбена, /
од Ботун па до Пресека! /2

Во тоа село Сливово
братство-единство изгради,
за својте деца и внуци,
за нашта Македонија.

Дебарцо, ти си борбена, /
од Ботун па до Пресека! /2

Сонцето кога изгрева
по тебе милно стоиме,
за тебе песни пееме,
за тебе живот даваме.

Дебарцо, ти си борбена, /
од Ботун па до Пресека! /2
Debarca solzi prolea
za svojte slavni sinovi.
Sateska zhalno zabuchi,
cela vo krv se oboi.

Debarco, ti si borbena, /
od Botun pa do Preseka! /2

Koga heroi ginea
na svojte deca mislea −
Rastete, deca, zhivejte,
vo vashta mila sloboda!

Debarco, ti si borbena, /
od Botun pa do Preseka! /2

Vo toa selo Slivovo
bratstvo-edinstvo izgradi,
za svojte deca i vnuci,
za nashta Makedonija.

Debarco, ti si borbena, /
od Botun pa do Preseka! /2

Sonceto koga izgreva
po tebe milno stoime,
za tebe pesni peeme,
za tebe zhivot davame.

Debarco, ti si borbena, /
od Botun pa do Preseka! /2




Девојче мори момиче − Devojche mori momiche

Музика: Спасен Сиљаноски
Текст: Јагода Сиљаноска
Music: Spasen Siljanoski
Lyrics: Jagoda Siljanoska


Ој ти девојче,
мори македонско момиче,
дојди си кај мене,
јас да ти го љубам, моме, лицето.

И да ме викаш,
море лудо младо, не идам,
мене ме мајка,
кај тебе, море лудо, не дава.

Ој ти девојче,
мори македонско момиче,
дојди си кај мене,
јас да ти го љубам, моме, устето.

И да ме љубиш,
и да не ме љубиш, не идам,
мене ме мајка,
кај тебе, море лудо, не дава.

Ој ти девојче,
мори македонско момиче,
дојди си кај мене,
јас да ти милувам, моме, снагата.

И да ме викаш,
и да не ме викаш, не идам,
мене ме мајка,
кај тебе, море лудо, не дава,
Моми заљубуваш,
в меана лумпуваш, лудо, не идам!
Oj ti devojche,
mori makedonsko momiche,
dojdi si kaj mene,
jas da ti go ljubam, mome, liceto.

I da me vikash,
more ludo mlado, ne idam,
mene me majka,
kaj tebe, more ludo, ne dava.

Oj ti devojche,
mori makedonsko momiche,
dojdi si kaj mene,
jas da ti go ljubam, mome, usteto.

I da me ljubish,
i da ne me ljubish, ne idam,
mene me majka,
kaj tebe, more ludo, ne dava.

Oj ti devojche,
mori makedonsko momiche,
dojdi si kaj mene,
jas da ti miluvam, mome, snagata.

I da me vikash,
i da ne me vikash, ne idam,
mene me majka,
kaj tebe, more ludo, ne dava,
Momi zaljubuvash,
v meana lumpuvash, ludo, ne idam!




Жетварка − Zhetvarka

Музика: Спасен Сиљаноски
Текст: Спасен Сиљаноски
Аранжман: Сашо Ливрински
Лешочки Фолк Фест, 2011
Music: Spasen Siljanoski
Lyrics: Spasen Siljanoski
Arr.: Sasho Livrinski
Leshok Folk Fest, 2011


Жетва ми пуста започна,
пеколни тешки денови.
Митра си аргат замина
во пусти нивје бегови.
Затвори деца близнаци,
крошни до оган свртени,
со клашнен појас врзани −
Софка и Софче мајкини!

Цел ден си Митра жнееше
и пусти нивје колнеше,
а ми се нешто замисли,
од срце бега замоли:
− Пушти ме, бегу, до дома,
нишан ми око заигра,
дечиња да си надојам,
надница јас не ти барам!

Бегу се срце смилува.
− Оди си, Митро, до дома!
Расфрли Митра српови,
летна низ класје високи.
Кога си порти дофати,
слушна си детски гласови −
крошни во пламен гореа.
Има ли, Боже, правдина?!
Zhetva mi pusta zapochna,
pekolni teshki denovi.
Mitra si argat zamina
vo pusti nivje begovi.
Zatvori deca bliznaci,
kroshni do ogan svrteni,
so klashnen pojas vrzani −
Sofka i Sofche majkini!

Cel den si Mitra zhneeshe
i pusti nivje kolneshe,
a mi se neshto zamisli,
od srce bega zamoli:
− Pushti me, begu, do doma,
nishan mi oko zaigra,
dechinja da si nadojam,
nadnica jas ne ti baram!

Begu se srce smiluva.
− Odi si, Mitro, do doma!
Rasfrli Mitra srpovi,
letna niz klasje visoki.
Koga si porti dofati,
slushna si detski glasovi −
kroshni vo plamen gorea.
Ima li, Bozhe, pravdina?!


МАКЕДОНСКА МУЗИКА - MACEDONIAN MUSIC - musicofmacedonia.com